Učešće u ovom pozivu  je jedinstvena prilika da se ideje vezane za potrebe u lokalnim zajednicama bazirane na online solucijama potpomognu u razvoju i sprovedu u delo.

„U oktobru smo uspeli da napravimo događaj o kojem je ceo region brujao sedmicama. Okupili smo više od 100 aktivista civilnog društva, spojili ih sa inovatorima iz domena novih tehnologija, i dali im mogućnost da njihovom upotrebom unaprede svoje rezultate, povećaju uticaj u društvu, i budu glasniji u svojim zalaganjima za otvorenije, bolje i demokratskije društvo. Sada im, kroz dodelu licenci za korišćenje softverskih alata – od Office paketa, pa sve do Client Management Suitea, dajemo i infrstrukturnu podršku u našoj zajedničkoj misiji“ rekla je Bojana Šekeljić, regionalna direktorka inovacija Dokukina. Takođe je napomenula da se trenutno radi na organizaciji druge runde obuka, koji bi otišao korak dalje u odnosu na TechCamp.

TechCamp Sarajevo je prva konferencija te vrste na prostoru nekadašnje Jugoslavije, organizovana da bi na jednom mestu okupila nevladin sektor, aktiviste i new media i new technology eksperte iz celog sveta, radi unapređenja kapaciteta trećeg sektora u borbi za otvoreniji, tolerantniji i povezaniji region. Događaj je organizovan uz podršku State Departmenta i fondacije Charles Stewart Mott, a pod pokroviteljstvom TechSoup Global.

A šta su institucije uradile za njih,  tokom prošle godine?

Skoro ništa! Naravno, to je samo ako ignorišete vladinu propagandu, po kojoj institucije rade izuzetno naporno za dobrobit građana i države. Naravno, imali smo i neprekinuti niz skandala, gde su milioni evra poreskih obveznika zloupotrebljeni i trošeni nenamenski. U 2012. nam nije ukinut ni vizni režim, pa smo se i umorili od stalnih obećanja o slobodnom kretanju širom Evrope. Nismo dobili ni ekonomski rast, niti smanjenje nezaposlenosti, efikasniju administraciju, ni…Sve je ostalo isto, u najboljem slučaju!

Nade da će godina 2013. biti uspešnija ili bar manje neuspešna, su veoma male. Čak, nepostojeće. Ne kažem da ne postoje, ali svoje mišljenje temeljim na osnovu različitih indikatora – političkih, ekonomskih, socijalnih…kao i činjenice da nas vlast vodi na potpuno pogrešan način, veoma zatvoreno., Sa druge strane, izazovi koji su pred institucijama, ali i građanima su veliki.

Izazov broj 1. će svakako biti dijalog sa Srbijom. Međunarodna javnost, a naročito Evropska unija, zabrinute su za mogućnost završetka dijaloga ove godine, te da će on pre biti izgovor za bekstvo od problema, umesto njihovog rešavanja. Princip na kojem se u dijalogu insistira je kompromis, poput onoga u vezi severa, odnosno davanja specijalnog statusa ovom delu zemlje, što će je učiniti još disfunkcionalnijom.

Drugi izazov, verovatno još teži od dijaloga sa Srbijom je korupcija, duboko ukorenjena u samom sistemu, na svim njegovim nivoima, lokalnim i centralnom. Česti korupcionaški skandali u 2012. godini, poput  afere sa  biometrijskim pasošima, kada je pronevereno 1,4 miliona evra (što je takođe usporilo proces vizne liberalizacije), zloupotrebe sa registarskim tablicama, kao i mnogi drugi, dokazuju koliko dobro se korupcija “prima” u našem društvu i koliko je teško boriti se sa ovom pojavom. Razlog tome nije samo nedostatak političke volje da se krene u obračun sa korupcijom, već i činjenica da mnogi funkcioneri po svaku cenu pokušavaju da spreče ovu borbu, jer su i sami korumpirani.

Sudstvo, koje bi trebalo da bude okosnica države,  žestoko je podbacilo u borbi protiv korupcije. Mnogi slučajevi su politizovani, što je dovelo do pada kredibiliteta kosovskog sudstva, ali i EULEX-a, koji je na najnižim mogućim granama.

Neki od rezultata ekonomske krize su nestanak srednje klase, koja bi trebala da vodi kosovsko društvo, rast broja siromašnih i ekstremno siromašnih, kao i nedostatak razvojne politike u oblasti ekonomije. Ovakav razvoj događaja će od zemlje napraviti “socijalnu bombu” čije je stvaranje dugo vremena odlagano zbog brojne dijaspore, koja i dalje unosi novac u državu i donekle ublažava situaciju.

Dakle, izazovi sa kojima se suočava narod na Kosovu će biti ogromni, do te mere da ih je nemoguće i pobrojati. I, sve to zahvaljujući ovoj Vladi i njenom načinu upravljanja, od koje nema ko da nas “spasi”. Bar ne sa ovako pasivnom opozicijom, civilnim društvom i medijima.

A posebno zbog pasivnosti građana, koji očigledno vise ne znaju kome mogu da veruju.

Autorski tekst Adriana Čolakua, objavljen u listu Zeri.

Tekst je prenet kao deo inicijative NEWS* Kosovo actually, radnim danom u podne, lični stav subotom, u okviru koje na Facebook stranici Dokukina objavljujemo najvažnije vesti i mišljenja iz kosovske štampe.

Odlučili smo se da, dajući vam uvid u kosovsku štampu i njihova lična previranja, politička lutanja i lomove ukažemo na jednu, i samo jednu stvar – da razlike u suštini nema. Da ne postoje „oni“ kao što ne postojimo ni „mi“ te da je ono što nas spaja, ono najtragičnije i najvidljivije-korupcija, organizovani kriminal, neodgovorni politički lideri, netransparentna privatizacija, lažna opozicija, izostanak istinskog patriotizma, politikanstvo i kalkulanstvo.

Zato smo se i trudili da naslovi koje smo birali kao glavne budu usmereni u tom pravcu. Da što više ljudi počne da se bavi temom Kosova sa ljudske strane, a ne istorijske. Devedesete, kao godine podela na Balkanu su dovele do potpune dehumanizacije „drugog“. Kroz aktivnosti koje prethodna četiri meseca sprovodimo svakodnevno, želimo da ukažemo da su te podele lažne, te da od njih korist imaju pojedinci, dok države, u najboljem slučaju, stagniraju. Kroz uvid u ljudsku stranu, nadamo se da ćemo postići i analizu političke, i da ćemo ukazati da saradnja rađa dobrosusedske odnose, kao što mržnja stvara mržnju.

Istina je da nama nikakav Sporazum o integrisanom upravljanju granicama ne treba. Trebaju nam samo ljudi voljni na saradnju, pa će i granica sama od sebe nestati. Prosto, neće imati ulogu, biće suvišna.

Naš stav prema celoj ovoj problematici se pokazao kao ispravan. Više od 50.000 ljudi je do sada čitalo vesti, kolumne i autorske tekstove koje smo objavljivali.

Ono što nam je ipak falilo, jesu kritički tonovi upućeni domaćim medijima, političarima sa obe strane i njihovim odlukama. To ćemo da menjamo, koristeći alate koje smo i ranije koristili, najbolje što umemo. I svesni smo da će nam u 2013. godini verovatno opet mahati nekakvim tužbama za kršenje Ustava i optužbama za izdaju nacionalnih interesa. Ovo drugo je samo pitanje kako taj interes definisati. Mi tu vidimo ljude, a neko drugi parče zemlje. Samim tim, nećemo se obazirati.

To ipak ne znači da se nećemo potajno nadati da ćemo na listi SNP Naši da doguramo barem do „Top 5“. Ovo bismo shvatili kao izuzetan uspeh, lični i organizacioni.

U novu godinu ulazimo sa starim ciljevima, novim aktivnostima i samostalnoj stranici posvećenoj Kosovo NEWS* projektu. U tom smislu, nadamo se i vašoj podršci i aktivnom učešću.

Tekst je deo inicijative NEWS* Kosovo actually, radnim danom u podne, lični stav subotom, u okviru koje na Facebook stranici Dokukina objavljujemo najvažnije vesti i mišljenja iz kosovske štampe.

Par dana pre planiranog događaja, koji je trebalo da obuhvati i nastup nekoliko DJ-eva u okviru Youth Summita koji se istovremeno održavao u Prištini, “studentska” organizacija i pojedinci koji su se predstavili kao navijači FK Priština (grupa Pljisat) počeli su da prave buku preko društvenih mreža da je taj događaj, u stvari, nemoralna “orgija”. Dodatno, nekoliko lokalnih Imama je koristilo govor mržnje prilikom službi u džamijama, pozivući vernike da “zaustave nemoral” i “propagiranje razvrata” (citat izjave jednog verskog vođe sa Kosova”)

Sam događaj, ali i pretnje su prijavljeni policiji koja je poslala patrolu da obezbeđuje lokaciju. Moguće da je procena rizika od strane policije bila pogrešna, pošto tih 4-5 policajaca, iako su dali sve od sebe, nisu uspeli da zauzdaju nekoliko desetina huligana i religijskih ekstremista koji su uzvikivali “Allahu Ekber” , „Pederi, pederi“ i „Kurve“ dok su upadali i demolirali binu u hali „Boro i Ramiz“ gde je predavanje bilo planirano. Snimke i sami možete pogledati na YouTubeu.

Vrlo brzo, specijalne policijske jedinice su se pojavile na licu mesta i sprečile mnogo ozbiljniji incident.

Šokiran pozivima mojih prijatelja koji su bili zaglavljeni u hali i nisu se usuđivali da izađu, čim sam sleteo na aerodrom, otišao sam na lice mesta i posvedočio prizoru koji se obično viđa u Bengaziju ili Kabulu.

Više stotina ljudi sa dugačkim bradama je psovalo i bacalo razne predmete, dok je policija izvodila učesnike iz hale. Naravno, većina učesnika su bili gosti Kosova, uključujući i članove porodice Nelsona Mandele i novinare, što je pretilo da nanese ozbiljan udarac našem ugledu. Mi, odvojeni od Srbije i uprkos ektremnom diskursu koji je aktuelan na društvenim mrežama, nismo poznati po javnim manifestacijama nasilja uperenim protiv slobode govora i seksualnih manjina. Ova iluzija se rasprši kao kamen od sapunice, kad god se setim scena od prošlog petka

Još gore, neki od tih huligana su se pojavili sa bejzbol palicama u nekoliko lokala “u potrazi za pederima”, poput moralne milicije u zaštiti  ”osećanja većine”. Pojedinci koji čak nisu ni učestvovali u organizaciji događaja takođe su dobili pretnje od ovih grupa. Svedoci smo prave eksplozije govora mržnje na društvenim mrežama. Isto važi i za lokalne medijske portale, koji lako postaju izvor nekontrolisane mržnje ,objavljujući komentare koji ugrožavaju ljudsko dostojanstvo i integritet. Za njih, klikovi su važniji od diskursa.

Neke grupe i institucije moraju da nam daju odgovore:

1. Kosovska policija i sudovi moraju da deluju brzo i odlučno. OEBS je već reagovao. I Samuel Žbogar je u ime Evropske unije reagovao. Evropski parlament je reagovao kroz  Ulrike Lunaček. Ombudsman Kosova je reagovao. Vlada Kosova je reagovala snažnim saopštenjem Vljore Čitaku, ministarke za evropske integracije, koja koordinira sve napore Kosova da ispuni kriterijume iz Studije izvodljivosti, uključujući i slobodu govora. Ministar unutrašnjih poslova Bajram Redžepi i ministar pravde Hajredin Kuči, kao i tužioci, moraju da deluju u narednim sedmicama. Njihove akcije moraju biti vidljive i bez trunke sumnje u njihovu ozbiljnost . Što se ovog pitanja tiče, politički poeni i izborna politikantstva moraju biti zaboravljena, jer nismo ni u Karačiju, niti u Kabulu. Unija neće dozvoliti da se ovo pitanje zataška,  a ekstremizam neće iščeznuti ako ga ignorišemo. Zlo mora biti sasečeno u korenu,  a na Kosovu još uvek imamo dovoljno prostora da zauzmemo čvrst stav prema ovim grupama.

2. Islamska zajednica Kosova će morati da se distancira od imama koji koriste govor mržnje i nasilja. Ako se Islamska zajednica zalaže, zajedno sa Vladom, za uvođenje verske nastave u škole, koju bi sprovodili članovi Islamkse zajednice, mora da zapamti da se ova vrsta ponašanja neće nikad, i ponavljam – nikad, tolerisati u školama. Vehabijski ekstremizam zahteva jasan odgovor od Islamske zajednice Kosova. Razumem da Islam, kao ni Katolička crkva i druge verske organizacije ne cene homoseksualnost. Ovo nije tema rasprave. Istina je da su pojedine džamije korišćene za regrutaciju moralne milicije, tražeći ograničavanje slobode govora na osnovu pola ili seksualne orijentacije. Šta se dešava kad jedan takav „vernik“ počini ubistvo, inspirisan onim što je čuo u džamiji? Da li ide u Raj ili Pakao? Verujem da je odgovor poznat verskim vođama, a pošto ga i vi znate, vaša reakcija mora biti zasnovana na učenju Kurana, knjige ljubavi i mira, a ne mržnje i nasilja.

3. Odgovor je takođe potreban od vođa prištinskih navijača. Kada sam ja bio mlađi, biti deo grupe Pljis je značilo biti ponosan na gradski klub, ponosan na različitost i urban duh glavnog grada u odnosu na ostale. Značilo je biti ponosan na građansku kulturu. Zato apelujem na moje prijatelje, Bljeranda Stavilećija (Misnistra poljoprivrede) i Memlija Krasnićija, Misnistra sporta, koji su bitni akteri sportskog života i imaju zasluge za uspehe prištinskih klubova, da se ograde od lažnih predstavnika sportskih klubova iz Prištine. Ti ljudi koriste masku navijača da promovišu ekstremističku agendu. Ova reakcija je naročito važna nakon odluke FIFA da dozvoli domaćim klubovima da igraju međunarodne utakmice. Ne smemo dozvoliti da navijači ocrne sliku naše zemlje, kao što to rade huligani u Srbiji.

4. Odgovore moraju da daju i političke partije, a posebno one koje tvrde da govore „u ime naroda“ i koje se zalažu za „direktnu demokratiju većine“. Lako nam se može zaboraviti da postoji fundamentalni problem sa pojmom „vladavine većine“ jer se u okviru nje vrlo teško može naći prostor za manjine.  Jedan neobrazovani, bradati čovek nikako ne može biti bliži ovim strankama od Igbale Rugova, ikone kosovskog aktivizma koja je bila u fokusu planiranog događaja. On je lično pomogla Albancima, Albankama, 20.000 žena koje su silovane tokom rata, i često kritikuje Vladu po pitanju trenutne ekonomske i društvene situacije. Po tim ekstremistima, koji su na sebe preuzeli da prosuđuju ko je Albanac, a ko nije, po njihovim moralnim standardima (a pomognuti su od strane onih koji podržavaju populistički, radikalan i anti-sistemski diskurs) g-đu Rugova treba linčovati. Ne moram ni da krijem gađenje koje osećam kada pomislim kako je bila tretirana. Ujedno, mizogini napadi na ministarku Čitaku i žene koje su aktivneu pojedinim strankama su, bez sumnje, doprineli kreiranju pejzaža sklonog nasilju i netrpeljivosti. Mali je razmak između izgovorene reči i preduzete akcije, i ekstremisti to znaju. De facto, oni uživaju u nasilju za koje veruju da može promeniti sistem. Ali, sistem neće pasti. Oni bi morali zaboraviti na ovaj scenario pre nego što neko izgubi život.

5. Organizacije civilnog društva treba da govore protiv ovih bandita sa bejzbol palicama, koji imaju problem sa seksom. Muči me gorak ukus u ustima kada neki od njih kaže kako mi imamo „važnije probleme da rešavamo: korupciju, vladavinu prava, problem severne Mitrovice“. Neke od najgorih teokratija nemaju problem sa vladavinom prava, i imaju jako nizak stepen korupcije. Vladavina prava nije cilj sama po sebi, već samo oruđe za izgradnju društva kojem težimo. Naš Ustav predviđa takav konsenzus.  Dok ne promenimo Ustav, kako stvari trenutno stoje, kategorija verskog identiteta, kao što je katolik, budista ili, kako se preko 90% Kosovara izjašnjava – Musliman, je potpuno ista kao etnička kategorija, ili seksualna orijentacija. Niko ne može da podigne svoj glas u znak protesta za zaštitu prava Albanaca na severu Kosova, a da istovremeno ćuti o pravima homoseksualaca u centru Prištine. Ponavljam – neću ulaziti u raspravu o vrednostima – samo koristim ovu kolumnu da ukažem na postojeći ustavno-pravni okvir. Relativizacija kroz tvrdnju da su „obe strane krive“ ili da je kriva „Vlada, jer ne smanjuje nezaposlenost“ je slaba, cinična i slepa pred tamom koja zuri u nas.

Sa nekima od onih koji su pretili u petak i tokom vikenda, imam snažne političke nesuglasice i često sa njima raspravljam u medijima. Neki od njih podržavaju radikalne političke opcije samo zato što dele zajedničku anti-vladinu političku agendu. Ova vrsta flertovanja, zasnovana na privremenim dnevno-političkim potrebama čini ih slepim na fundamentalnu razliku između etničkog i građanskog koncepta države. Takva politička himera je bila predodređena da pojede ruku koja ju je hranila.

Postoji mnogo ljudi, mnogo više nego onih frustriranih huligana sa bradama, koji veruju u pravila i zakone, koji veruju da smo zaslužili da budemo Evropa, da mi jesmo Evropa, da želimo ekonomiju ukopljenu u evropsku i lične slobode, poput onih  u Evropi. To su ostrva koji moraju biti povezana u arhipelag građanskog otpora i koalicije, van partijskih podela i ličnih sukoba.

Autorski tekst Petrita Seljimija, zamenika kosovskog ministra spoljnih poslova i člana kosovske  Kancelarije za verske slobode, objavljen u listu Express.

Tekst je prenet kao deo inicijative NEWS* Kosovo actually, radnim danom u podne, lični stav subotom, u okviru koje na Facebook stranici Dokukina objavljujemo najvažnije vesti i mišljenja iz kosovske štampe.

„Želimo da na originalan način motivišemo ljude da u narednoj godini što više koriste nove medije i nove tehnologije u svom radu. Zbog toga, odlučili smo da naše prijatelje koji su već iskusni i uticajni u ovoj sferi, zamolimo da kroz svoje planove pokušaju da ljude usmere ka ovoj oblasti i daju im direktan uvid šta sve mogu da urade kako bi unapredili svoje aktivnosti. Dakle, samo treba da nam svom Facebook profilu taguju stranicu Community Boost_r  i u statusu napišu koje nove tehnologije će koristiti, i zašto? Svaka, pa i najveća promena počinje malim korakom, a u ovom slučaju taj mali korak je Facebook status“ rekla je Bojana Šekeljić, Regionalna direktorka razvoja u Dokukinu.

New Years ReVolutions akcija počinje 15. decembra i deo je Dokukinovih nastojanja da proširi i popularizuje upotrebu novomedijskih alata u civilnom sektoru, radi poboljšanja njegovih rezultata.

Zaboravite na sve što nas razdvaja, i pomislite na ono što nas spaja, a na žalost, spaja nas mnogo toga “čime se budala ponosi”.

Sad, pomislite na nacionalnu isključivost, versku netoleranciju, patrijarhalnost, nasilje, i seks kao tabu. Pomislite na Grobare, Delije i Plisat, pravoslavne i islamske fundamentaliste. Pomislite na paljenje zastava i uvredljive parole, napade na žurkama i policijske kordone.

Prošle sedmice, prilikom trodnevne posete Prištini, plan je obuhvatao i launch party povodom najnovijeg  izdanja magazina Kosovo 2.0, posvećenog (zamislite) seksu. O tome se na Balkanu ne priča, a kamoli da se prave žurke tim povodom. I, ko je to rekao da seks ne mora da bude između dve osobe istog pola? Sve naučne studije, poput Kurana i Biblije tvrde da je istopolni seks, i ne samo takav, veliki greh. Sa druge strane, doktori nauka sa fudbalskih tribina na svojim redovnim, nedeljnim okruglim stolovima govore u prilog ovoj tvrdnji.

Žurka, koja je trebalo da bude održana u hali “Boro i Ramiz” (kakva ironija), otkazana je zbog napada kosovskih vehabista, i kako se priča, prebijanja jednog mladića. Nakon ovog incidenta, na Facebooku su se pojavile najave demonstracija protiv održavanja žurke, na kojoj se “promoviše homoseksualnost i seksualni razvrat” (Sodoma i Gomora, ring a bell?). Otprilike 300 ljudi se pojavilo na demonstracijama, te je policija morala da interveniše, pa čak i prati prisutne kućama (Parada ponosa 2010, ring a bell?). Naravno, politički establišment je ostao gluv na najgrublje kršenje ljudskih prava, i veoma glasno prećutao ovo divljanje. Divljaci su odneli još jednu pobedu, a mi otišli kućama, pokunjeni i poraženi.

Reakcije će naravno uslediti. Verovatno krivične prijave, hapšenja, suđenja…Ali nije bilo akcije, osim ignorisanja očiglednog.

A očigledno je nekoliko stvari. Najpre, da i u Srbiji i na Kosovu postoje ekstremne grupacije, koje ne vide dalje od svojih uskih shvatanja i spremne su da ih brane nesuvislim argumentima o religiji i porodičnim vrednostima, a vrlo često kamenicama i motkama.

Drugo, političke elite na Kosovu i u Srbiji su slične vise nego što su spremne da priznaju. Uprkos evropskoj retorici, praksa im je prošlovekovna.

U svoj zbrci oko statusa, Sporazuma, priznanja i UEFA, svi nekako uspevamo da ignorišemo ono najočiglednije – da smo svi različiti. A može i ovako da se kaže: “svaki pojedinac je različit na svoj način, ali su svi ekstremisti slični”.

Problem nastaje kada svi mi, koji smo različiti, počnemo da se suočavamo sa onima koji su slični. Jer mi hodamo samostalno, a oni u grupi. Jer mi branimo osobu do sebe, a oni je napadaju. Jer mi ne negiramo da oni postoje, dok se oni trude da nas istrebe. Naravno, mi njiima ne branimo da budu slični ili isti, ali oni nama brane da budemo različiti od njih, jer nas se boje.

I krajnje je vreme da prestanemo da se bavimo politikom, i počnemo razmišljati o životu. Moramo da upalimo svetlo i otvorimo oči, jer ako krenemo da palimo sveće, biće prekasno. Budala se ponosi svećama i grobljima, a pametan životom.

Vanredni tekst u okviru  inicijative NEWS* Kosovo actually, radnim danom u podne, lični stav subotom, u okviru koje na Facebook stranici Dokukina objavljujemo najvažnije vesti i mišljenja iz kosovske štampe, i tekstove posvećene dešavanjima na Kosovu.

Autor: Marjan Maruna

Naša Vlada će, naravno, lobirati unutar Unije, i negodovati zbog ovog odlaganja, dok će istovremeno Evropski savet da saopšti da nismo ispunili neophodne uslove za potpisivanje Sporazuma. Kome da verujemo?

Ovde nema mesta bilo kakvim nedoumicama. Ako govorimo o četiri kratkoročna cilja, koji su nam ranije predočeni, a od kojih potpisivanje Sporazuma zavisi, reforme u oblastima vladavine prava i reforme državne uprave su potpuno propale. Svi izveštaji relevantnih organizacija, ali i Zaštitnika građana, međunarodnih misija, medija i pravnika govore o posrtanjima, skandalima i kršenjima zakona.

Svi se sećamo da je vlada formirana uz obećanje da će imati “nultu toleranciju prema korupciji”, ali su razne afere potpuno “okupirale”  sve nivoe vlasti, od izvršne do lokalnih, kao i javna preduzeća. U zaključcima Evropskog saveta, Kosovu se traže konkretni rezultati, dokaz posvećenosti borbi protiv korupcije.

Sa druge strane, kosovske vlasti prave stratešku grešku tražeći preispitivanje mandata EULEX-a nakon skandala oko prisluškivanja državnih funkcionera. Brisel ovo vidi kao pretnju i mešanje u rad sudija i tužilaca u okviru EULEX misije, i poziva na bolju saradnju institucija.

U međuvremenu, reforma državne uprave je aktuelna samo na papiru. Vladaju nezaposlenost, nepotizam , parijska privrženost, nepoštovanje  kriterijuma stručnosti i ugroženost prava zaposlenih.

Implementacija druga dva kriterijuma – zaštite prava manjina i razvoj slobodnog tržišta, je u toku. Ali, ovde se ne završavaju naše obaveze prema evropskoj agendi. Evropski zvaničnici nisu zaboravili da u svoje izveštaje uvrste i slobodu medija, jer se jedna zemlja ne smatra demokratskom ako vlast drži medije pod svojom kontrolom.

A ako je Vlada tako dobra, posvećena i vredna, šta ima da krije?

Blog uredništva dnevnog lista Kosova Sot.

Tekst je prenet kao deo inicijative NEWS* Kosovo actually, radnim danom u podne, lični stav subotom, u okviru koje na Facebook stranici Dokukina objavljujemo najvažnije vesti i mišljenja iz kosovske štampe.

Prema podacima organizacije Transparency International, koji su objavljeni u godišnjem Indeksu percepcije korupcije, Kosovo je ove godine pokazalo nezntan napredak u odnosu na 2011, kada je zauzimala 113. mesto. Ove godine nalazimo se na 105. mestu. Za razliku od nas, Albanija je drastično nazadovala u ovom pogledu i sada se nalazi upravo na 113. mestu, u odnosu na 95. mesto prošle godine.

U poređenju sa drugim zemljama regiona, Albanci stoje dosta lošije. Na primer, Crna Gora je zauzela 75. mesto, Hrvatska je zabeležila napredak i „skočila“ sa 66. na 62. mesto, Bosna i Hercegovina zauzima 72. mesto (prošle godine 91.) dok je Srbija na 80. mestu, i napredovala je za 6. mesta.

Indeks percepcije korupcije je osnovni pokazatelj korupcije u javnom sektoru, koji obuhvata godišnji pregled zemalja sveta. Naša zemlja nastavlja da se suočava sa ovim izazovom zbog slabe vladavine prava, politike i organizovanog kriminala. Samo ove godine, bilo je nekoliko velikih skandala u institucijama, koji se u velikoj meri oštetili imidž naše države u svetu.

Afera „Grand“ u koju su bili uključeni potpredsednik kosovske Vlade Bedžet Pacoli, jedan poslanik i zamenik ministra, još uvek nije u potpunosti rasvetljena. Bivši šef radne grupe za borbu protiv korupcije je trenutno na sudu a bivši ministar zdravlja (trenutno poslanik) je optužen za korupciju. Najnoviji skandal, koji uključuje i samo Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosi se na uzimanje mita u okviru tendera za izradu biometrijskih pasoša za građane Kosova. Za korupciju je optužen i bivši ministar saobraćaja.

U decembru, nimalo laskavu „titulu“ skandala meseca će svakako zauzeti slučaj prisluškivanja (i objavljivanja prisluškivnih razgovora) najviših držvnih funkcionera, uključujući i samog Hašima Tačija.

Ako korupcija nastavi da se širi ovim tempom, trebaće nam čitave decenije da državu dovedemo u red.

Blog uredništva dnevnog lista Kosova Sot.

Tekst je prenet kao deo inicijative NEWS* Kosovo actually, radnim danom u podne, lični stav subotom, u okviru koje na Facebook stranici Dokukina objavljujemo najvažnije vesti i mišljenja iz kosovske štampe.