Kreiranje online platforme www.supergradjanin.com deo je projekta “Građansko društvo protiv nasilja 2.0” koji realizuje regionalni Centar za nove komunikacije Dokukino, a finansira USAID preko Instituta za održive zajednice (ISC).

“On-line platforma www.supergradjanin.com mogla bi da postane alternativna baza podataka i svojevrsna evidencija nasilja u našem društvu kao i da angažuje građane da se pokrenu i lično doprinesu borbi protiv nasilja. Važno je da se pokaže da građani mogu da utiču na promene u društvu, ali i to koliko su novi mediji koristan i lako dostupan alat za jačanje građanskog aktivizma”, rekao je Darko Soković, direktor Centra za nove komunikacije Dokukino.

U projekat “Građansko društvo protiv nasilja 2.0” uključeno je deset organizacija građanskog društva iz Beograda, Novog Sada, Novog Bečeja, Negotina, Zaječara, Jagodine i Niša koji su obučeni za realizaciju no/low budget on-line kampanja protiv onih vrsta nasilja koje su te organizacije prepoznali u svojim sredinama.

Namera Dokukina je da zajedno sa lokalnim partnerima sve informacije prikupljene preko platforme www.supergradjanin.com prosleđuje medijima kako bi se alarmirala šira javnost i stvorio pritisak na nadležne insititucije. Promociji građanske platforme www.supergradjanin.com pridružili su se brojni predstavnici medija, blogeri i napredni korisnici društvenih mreža u Srbiji.

Centar za nove komunikacije Dokukino sa svojim partnerima poziva građane da se upoznaju sa mogućnostima ove platforme i da se aktivno uključe u prikupljanje informacija o nasilju u svojoj okolini.

Na nasilje se mora ukazivati i to ne samo detaljima o konkretnim slučajevima već i komentarima, sugestijama i opštim pritiskom javnosti i ukazivanjem na moguća rešenja ovog ozbiljnog problema.

Reakcije su usledile jer su stanovnici neformalnog romskog naselja u ulici dr Ivana Ribara na Novom Beogradu, u kom živi većina raseljenih lica sa Kosova,na Međunarodni dan tolerancije, primili rešenja od Odeljenja za inspekcijske poslove gradske opštine Novi Beograd da u roku od jednog dana poruše objekte u kojima su godinama živeli. Uprkos uveravanjima dobijenim od nadležnih državnih organa da će se čitav proces iseljenja voditi u skladu sa međunarodnim dokumentima koji obavezuju Republiku Srbiju jučerašnje uručivanje rešenja pokazuje apsolutno nepoštovanje međunarodnih standarda u oblasti prava na stanovanje i predstavlja novi pritisak na stanovnike naselja.

U naselju u ulici dr Ivana Ribara stanuju 33 porodice za koje je pristup osnovnim ljudskim pravima nedostižan. U rešavanje problema nastalih povodom izgradnje poslovno-stambenog objekta koji gradi Građevinska direkcija Srbije uključio se Zaštitnik građana i inicirao sastanak na kom je u utorak dogovoreno formiranje radne grupe koja će raditi na pronalaženju rešenja za stanovnike ovog neformalnog naselja. Prema postignutom dogovoru prvi sastanak radne grupe u koju će biti uključeni i predstavnici neformalnog naselja kao i predstavnici Praxisa trebalo bi da bude održan u petak, 18. novembra 2011.

Dogovor koji je postignut i koji je predviđao potpuno poštovanje međunarodnih standarda u oblasti prava na stanovanje, pre svega Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima kao i Smernica Ujedinjenih nacija o razvojno zasnovanim iseljenjima jučerašnjim postupanjem doveden je u pitanje, kao i istinsko opredeljenje Republike Srbije za puno poštovanje ljudskih prava svim građanima. Preuzeti međunarodni standardi u oblasti ljudskih prava jasno zabranjuju sprovođenje prinudnih iseljenja po lošem vremenu, kao i onih koja će rezultirati beskućništvom stanovnika naselja.

„Skrećemo pažnju i na činjenicu da je većina stanovnika ovog neformalnog naselja suočena sa višestrukom diskriminacijom u društvu, pri zapošljavanju, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, pristupu dokumentima i drugim pravima. U skladu sa tim i postupanje državnih organa mora biti usklađeno sa merama afirmativne akcije predviđene Ustavom i drugim propisima. Nevladine organizacije pozivaju nadležne državne organe da se vrate dijalogu kako bi se kroz aktivnosti radne grupe pronašlo rešenje za adekvatan alternativni smeštaj i poštovanje dostojanstva stanovnika naselja.“ – kaže se u saopštenju.

Stav dele i zahteve podržavaju organizacije potpisnice saopštenja: Praxis, Regionalni centar za manjine,Centar za prava manjina, Žene u crnom, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Udruženje Roma u egzodusu sa Kosova i Metohije i Centar za nove komunikacije Dokukino.

Saopštenju se pridružuje i Koalicija protiv diskriminacije koju čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT Praxis i Regionalni centar za manjine.

Trening koji se ovog vikenda održao u Beogradu, odgovorio je na pitanja kako novi mediji mogu da pomognu da se sprovede efikasna i ekonomična kampanja protiv nasilja na lokalu i da li se ta iskustva mogu preneti na nacionalni nivo. Organizvao ga je Centar za nove komunikacije Dokukino, a namenjen je predstavnicima partnerskih organizacija iz cele Srbije u okviru projekta Dokukina „Građansko društvo protiv nasilja 2.0“, uz podršku ISC-a i USAID-a.

“U Dokukinu smo prepoznali grupu entuzijasta i entuzijastkinja koji će omogućiti da se preko socijalnih medija deluje na sve češće ispade nasilja na ulici, bilo da su povodom Parade ponosa, Kosova ili protiv Roma“ – rekao je Raša Nedeljkov, predstavnik donatora, obrazlažući zašto je ISC podržao inovativni projektni pristup.

Predavači Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, kao i predstavnici Dokukina: Darko Soković, direktor i Bojana Šekeljić, strateškinja novih medija, pomogli su svojim stručnim znanjima i iskustvom da se osmisli desetak lokalnih kampanja koje targetiraju probleme nasilja u zajednici.

U okviru interaktivnog predavanja, Bojana Šekeljić predstavila je koncept web 2.0, ali i dala niz korisnih saveta kako Fejzbuk i socijalni mediji mogu postati saveznici aktivistima.

U popodnevnim časovima, Miljenko Derata se osvrnuo na mogućnosti, značaj i principe socijalnog marketinga i pomogao aktivistima da preciziraju cilj i osnovne poruke kampanja koje će tokom naredna četiri meseca provoditi širom Srbije. Radionica u okviru koje su učesnici imali prilike da sami smisle primere lokalne kampanje je bila završetak treninga i implementacija stečenog znanja.

“Dragocena mi je prilika da naučim kako da uz pomoć socijalnih Mreža i novih medija dopremo do što većeg broja mladih ljudi, koji su u Jagodini dosta zatvoreni. Istovremeno, to je dobar način da o našim idejama i akcijama saznaju mladi i drugi aktivisti širom Srbije.” – rekla je Marija Vuksanović iz Omladinskog kreativnog centra.” rekla je Marija Vuksanović iz omladinskog kreativnog centra.

Rezultati drugog dana rada sa Darkom Sokovićem, bili su konkretni planovi niskobudžetnih, ali kreativnih i efikasnih lokalnih kampanja protiv one vrste nasilja koje su sami učesnici prepoznali kao gorući problem u zajednici. Učesnici predstavljaju partnerske organizacije : Vojvođanski građanski centar iz Novog Sada, Timočki omladinski centar iz Zaječara, Centar za sociokulturološke izuzetnosti iz Novog Bečeja, Incijativu za društvenu odgovornosti iz Beograda, Resurs centar Bor iz Bora, Omladinski kreativni centar iz Jagodine, Odbor za ljudska prava iz Negotina, Centar lokalne demokratije iz Niša i Centar za ravoj civilnih resursa iz Niša i predstavljaju organizacije građanskog društva, ali i neformalne omladinske grupe rešene da doprinesu borbi protiv rodno zasnovanog, vršnjačkog, nasilja u sportu ili nad manjinskim grupama.

Kako novi mediji mogu da pomognu da se sprovede kampanja protiv nasilja, koji su kapaciteti Facebooka i kako ih koristiti za aktivitičke akcije, šta je socijalni marketing i gde se može primeniti, pitanja su na koja će odgovoriti beogradski vikend trening u organizaciji Centra za nove komunikacije Dokukino.

Edukacija je namenjena predstavnicima partnerskih organizacija iz cele Srbije, koje će uz koordinaciju Dokukina, provesti desetak lokalnih kampanja uz pomoć novih medija. Trening, kao i buduće kampanje, realizuju se u okviru projekta Dokukina „Građansko društvo protiv nasilja 2.0“ , uz podršku ISC-a i USAID-a.

Predavanja i radionice će voditi  Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, kao i predstavnici Dokukina: Darko Soković,  direktor i  Bojana Šekeljić, strateškinja novih medija.

Učesnicima će se prezentovati koncept web 2.0, principi on-line i off-line aktivizam i šta određuje uspeh kampanje.

Rezultat dvodnevnog rada biće planovi za sprovođenje niskobudžetnih, ali kreativnih i efikasnih lokalnih kampanja protiv one vrste nasilja koju sami učesnici prepoznaju kao gorući problem u zajednici. Oni dolaze iz Beograda, Novog Sada, Novog Bečeja, Negotina, Zaječara, Jagodine i Niša i  predstavljaju organizacije građanskog društva, ali i neformalne omladinske grupe rešene da doprinesu borbi protiv rodno zasnovanog, vršnjačkog, nasilja u sportu ili nad manjinskim grupama.

Provođenje lokalnih kampanja pratiće u narednoj fazi projekta razvoj on-line platforme, koju će realizovati Dokukino u saradnji sa partnerima. Cilj je stvoriti jedinstveno mesto na internetu, kao osnov za brze reakcije i evidentiranje nasilja, ali i za predstavljanje uspešnih akcija. Tu će građani i aktivisti dobiti priliku da upotrebom računara, preko sms-a, fotografije ili filmova prijave akte nasilja. Informacije prikupljene kroz platformu, omogućiće da udruženja u saradnji sa Dokukinom, obevaštavaju medije, što alarmira najširu javnost i stvara pritisak na nadležne instutitucije. Organizacije udružene u okviru projekta veruju da reakcija neće izostati.

Solidarnost i uporno reagovanje na svaku pretnju, uz pritisak za doslednu primenu zakona, mogu da unaprede bezbednost i kvalitet rada branitelja i braniteljki ljudskih prava u Srbiji. Opšta je ocena da postoji trend poboljšanja uslova za delovanje aktivista, ali i da su izazovi brojni i situacija daleko od zadovoljavajuće.

Ovo su neki od zaključaka tribine održane četvrtog dana Beogradske nedelje bezbednosti u Kulturnom centra Grad. O temi “Bezbednost zaštitnika i zaštitnica ljudskih prava u Srbiji” govorili su Milan Antonijević (Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM), Darko Soković (Centar za nove komunikacije Dokukino), Lazar Pavlović (Gej strejt alijansa) i Jovanka Todorović Savović (Labris). Razgovor u kome je učestvovala i publika, moderirala je Mirjana Bogdanović (Gej strejt alijansa).

Milan Antonijević je preneo nalaze YUCOM-a, koji potvrđuju da su žene, uz LGBT aktiviste, najugroženija kategorija branitelja ljudskih prava. Podsetio je na zakonske mehanizme za zaštitu zaštitnika ljudskih prava, ali i posebno istakao solidarnost samih aktivsta kao preduslov unapređenja bezbednosti.

Govornici na tribini saglasili su se da je jedan od najvećih izazova slučaj Parade ponosa kada su branitelji ljudskih prava posebno ugroženi.

Pripreme i organizacija Parade, period su kada se drastično poveća i broj on-line pretnji nasiljem, napomenuo je  Darko Soković i pozvao aktiviste da takve slučajeve shvataju ozbiljno i prijavljuju. Istakao je da je korisnička i građanska odgovornost da se prijavi svaki oblik govora mržnje. Da ima smisla reagovati, potvrđuje i primer Dokukina. Samo na zahtev ove organizacije, sa weba je uklonjeno više od 100 programskih sadržaja u kojima je bio zastupljen govor mržnje.

Soković je potvrdio da Dokukino upravo kreira virtualnu platformu protiv nasilja po uzoru na uspešne primere iz sveta. Platforma će omogućiti beleženje i praćenje svih akata i pretnji nasiljem kako braniteljima ljudskih prava, tako i građanima. Pozvao je sve zainteresovane na saradnju, još jednom naglašavajući važnost udruženog delovanja i reagovanja.

Lazar Pavlović se osvrnuo na činjenicu da su zaštitnici neretko fizički ugroženi i da se i njihovi svakodnevni planovi često moraju prilagođavati zbog bazične lične sigurnosti. Ipak, želeo je da ohrabri mlade ljude da se uključe u pokret za zaštitu ljudskih prava. Iako je svestan da eksponiranje u javnosti nosi visok stepen rizika, Pavlović to smatra ličnom odgovornošću i napominje da su organizacije branitelja ljudskih prava tu upravo za podršku i pomoć u takvim slučajevima.

I Jovanka Todorović Savović se složila da je ugroženost zaštitnika LGBT prava posebno izražena i navela nekoliko primera instruisanih pretnji prema LGBT  aktivistima i aktivistkinjama, a posebno u periodu pre održavanja Parade ponosa. Naglasila je i da je njen osećaj da policija i država, uz pojedine ozbiljne zamerke, ipak pokazuju napredak u zaštiti branitelja i braniteljki.

Posle tribine, u okviru pratećeg filmskog programa Vivisect festivala, prikazan je američki dokumentarac „Brat autsajder“, o životu i radu Gandijevog učenika i mentora Martina Lutera Kinga, B. Rastina.

Beogradska nedelja bezbednosti traje do 2. novembra, a satnica i pregled događaja dostupni su ovde.

Ovo su samo neki od problema sa kojima se svakodnevno susreće ogroman broj građana naše zemlje.

Ukoliko želite da podržite ovu inicijativu dovoljno je da na http://www.facebook.com/DostojnoCoveka kliknete LIKE i pomoć ćete nam u borbi za dostojanstven rad svih.

Naš cilj je da ohrabrimo građane da jasno i glasno zahtevaju bolje uslove rada, veće poštovanje njihovih prava iz radnog odnosa i obezbedimo im bolju informisanost, a konačno i da utičemo na izmene zakonskih rešenja i postojeće prakse.

Želimo da na jedno mesto postavimo on-line sve neophodne informacije koje se tiču radnih i srodnih prava. Ali, pre svega želimo da se čuje glas građana, da podelite sa nama iskustva. Želimo da omogućimo da sa tog mesta pozovemo odgovorne da reaguju. Želimo da budemo glasni i vidljivi i izvršimo pritisak. Želimo da podstaknemo civilno društvo da se ozbiljnije pozabavi ovom temom, a državni sektor da u skladu sa dobrim praksama iz EU i regiona obezbedi da se radna prava poštuju. Kampanja bi uključila i predstavnike biznisa, a sve uz učešće medija i postavljanje ove teme u fokus javnosti.

Fondacija Centar za demokratiju, Centar za razvoj neprofitnog sektora, Centar za nove komunikacije Dokukino, Resurs centar Majdanpek, Timočki klub i Zajedno zajedno, zajedno ujedinili su snage da sve ovo ostvari.

Predstava “Mala škola sećanja: Kabare za nostalgičare” u režiji Aleksandre Urošević, kreativne direktorke Dokukina, prikazana je u Peći prošlog vikenda. Komad je napisao Jeton Neziraj, a nastao je na osnovu iskustava mladih Kosovara okupljenih oko preispitivanja šta danas za njih znači sećanje na Jugoslaviju i simbole tog vremena.

Objašnjavajući svoj koncept, Aleksandra Urošević  se prisetila filma Magnolija, reditelja Pola Tomasa Andersona.

“Iz svakog odnosa koji ima istoriju neminovno se rađa bliskost. Čak i sukob stvara bliskost. Ovom predstavom se pitamo kuda odlazi ta bliskost posle rastanka. Uzimamo prošlost kao uzrok i sadašnjost kao posledicu. Posmatramo prošlost iz sadašnje perspektive i po ko zna koji put zaključujemo – možda smo mi završili sa prošlošću, ali prošlost nije završila sa nama. U vremenu u kome se raspravlja o tome šta kome pripada, mi zaključujemo da nam bar sećanja i pravo na nostalgiju niko ne može oduzeti, ona pripada svima.”, istakla je rediteljka Urošević.

Predstava je premijerno izvedena u Prištini, a u pripremi su i bosanskohercegovačka, kao i srbijanska verzija čiji će tekstualni predlozi nastati na isti način, deljenjem ličnih ili pozajmljenih sećanja.

“Pozamjljena sjećanja” je projekat koji se realizuje na Kosovu u Bosni i Hercegovini i u Srbiji. Organizacije iz ovih zemelja okupile su generaciju koja ne pamti vreme jednom im zajedničke domovine, ali na njene simbole ima različite reakcije. Njihove pozajmljene uspomene i impresije građa su za pozorišne predstave, dokumentarne filmove, budući muzej sećanja…

U takvom gradu, koji je ni tamo ni ovde, preispitivanje postojanja ex-yu sećanja je zanimljiva rabota koja izaziva razne reakcije, kao što i spominjanje Kosova u Srbiji izaziva razne reakcije. Mnogo je emocija, mnogo iskustava, mnogo zajedničke istorije i sećanja koja nisu zdravo kanalisana. Ili nisu kanalisana uopšte. Ni sa jedne ni sa druge strane. Sećanja su čudna stvar, često maglovita, ponekad fotošopirana, neretko pozajmljena ali najčešće neuhvatljiva. Presipitivanjem nečeg tako nežnog, tananog i intimnog smo se bavili proteklih mesec dana. Pokušavajući da kanališemo na pravi način. Ono što biramo da zaboravimo i ono što nikada ne brišemo iz sećanja mnogo govori o nama. Deleći takve stvari teško možes da ne stvoriš vezu sa ljudima. A kad se to desi počinješ da se pitaš mnoge stvari. I ne zadržavaš samo stvari unutra već im dopuštaš da žive i spolja, nezavisno od tebe. I to oslobađa. I sazrevaš, ma koliko godina već imao.

Ima jedna pesma, pozajmljena iz predstave nastale kao produkt upravo fragmenata tuđih impresija, koji sažima sve što se rečima ne da opisati.

Ne trebaju nam sećanja da bismo to razumeli. A preko nam je potrebno, ne samo da razumemo i slušamo, već i da istinski čujemo. Ništa ne fali pozajmljenim sećanjima. Ali moramo dobro paziti od koga ih pozajmljujemo.

Tea Lukač, rediteljka dokumentarnog filma “Pozajmljena sećanja“